AT88_2015_10_08 DVE DUŠE U MENI... _Verica _pismo

avalatresnja88@gmail.com

06.10.2015. 18:01

 

„ DVE DUŠE MENI, AH RASPINJU GRUDI, 

I SMESTA BI SE RASTALE DA MOGU. 

JEDNA, SA STRAŠĆU GRUBOM I PROSTAČKOM, 

ZA SVET SE SVAKIM ČULOM HVATA. 

DRUGA SE SILOM UZDIŽE IZ BLATA 

KA UZVIŠENOM  CARSTVU PRAOTAČKOM“

 

FAUST  I  1112-1117 

 

Ovim rečima Gete  objašnjava složenost ljudskog bića. Govori o složenosti njegove sadržine.  Čovek stalno traži nešto, traži više. Bogati su darovi koje nosimo u sebi, još bogatije su naše želje. Kao da smo, čini mi se, rođeni da stalno budemo nezadovoljni, nikako da naučimo da koristimo darove koje nam je Priroda dala. Retki ljudi imaju želju za spoznajom  svoga unutrašnjeg Bića, spoznajom darova svojih. Sa svakom pojavom sa kojom se srećemo kroz život nama je dat neki zadatak. Svaki doživljaj nam postaje zagonetka. Svuda tražimo ono što nazivamo logično objašnjenje činjenica. To što tražimo kao objašnjenje  preko onoga što nam je u trenutku dato, osećaj koji se probudi u nama kao posledica traženja objašnjenja zašto je to baš tako, deli čitavo naše biće u dva dela: postajemo svesni svoje suprotnosti prema svetu. Univerzum nam se pojavljuje u dve suprotnosti: JA i SVET.... A  ZNAMO DA SMO SVI  JEDNO. 

Ova pregrada između nas i sveta, podiže  se čim u čoveku zasvetli svest, iako svi znamo da smo deo sveta. Svakog trenutka u nama postoji negde, malo dublje, osećaj da smo deo sveta, da postoji veza koja nas spaja sa njim, da nismo biće izvan Univerzuma, već da smo unutar njega. 

Pregrade koje pravimo između nas i sveta su izašle iz nas samih. Svako pravi svoju ogradu, manju, veću, krivudavu, jedinstvenu, ogradu. Visina i oblik zavise od "komposta" koji nosimo u sebi.  Glavna potka  svake pregrade je strah, a onda svako dogradi svoju. Neke su isprepletane besom, ljutnjom, tugom, neke radošću preteranom, neke velikim nesrećama, bolestima. Takve pregrade nas stežu, guše, stvaraju pakao od života. Stvaraju težak život. Znamo da je prirodno je da svako biće teži lakoći života, udobnosti, sreći, večnoj ljubavi, baš onako kako udobno žive, razmnožavaju i razvijaju se biljke, drveće, cveće... 

Život ispunjava čoveka onda kada  su pregrade srušene. Ovo što sada živimo je prelazni period. Period kada rušimo ograde. Izgubljena je stara veza sa životom, prirodna, iskonska, dok nova još nije izgrađena. Zato nam se često čini da nam je život dosadan, osrednji, tužan, besmislen. Kada porušimo pregrade „JA i SVET“ život će biti nov, drugačiji, ispunjen srećom. Kada smo srećni, mi smo obični, jer sreća je prirodna. Sve što je prirodno je  obično. Prirodan je udoban život svakog čoveka. Udobnom životu težimo. Udoban život je onda kada se oslobodimo svoga ega, izbacimo „kompost“ iz sebe, oslobodimo se traženja logičkih činjenica, svega što je plod naše mašte, nečega što zaista ne postoji, iluzija. 

Ako želite udobnost života na ovaj način, krenite da rušite malo brže svoje pregrade. Osetite koliko je lep i  udoban život bez njih.

KAKO?

Sagledajte suštinu sopstvenog nezadovoljstva. Proživite ga i otkrijte njegove uzroke. Neka Vam razumevanje bude meditacija. Oprostite, prihvatite i volite.

I dođite  8.10.2015 u AvalaTresnju88, Južni bulevar 88/16, Beograd, ukoliko Vama koristi da zajedno radimo na rušenju sopstvenih pregrada.

Srdačno,

Verica Veljanovski

AT88

 

AvalaTrešnja88

Centar za karmičku dijagnostiku

Južni bulevar 88/16

Beograd

__________________________________________________

Važne napomene:

- INDIVIDUALNI PROCESI SE NE SNIMAJU.

- DISKRECIJOM I NEOSUĐIVANJEM, POŠTUJEMO ONO ŠTO SE DRUGIMA DEŠAVA.

- DRUGI SU NAŠE OGLEDALO. RAZUMEMO IH TAKO ŠTO UPOZNAJEMO SEBE.