AT88_2018_11_15 Volim sebe, prepotentno zar ne? _Verica _pismo

avalatresnja88@gmail.com

14.11.2018. 11:44

 

Poštovani,U četvrtak 15.11.2018.godine od 18h u AvalaTrešnji88, u Centru za karmičku dijagnostiku i školu 7.čula... Dođite da se družimo.

Pored lepote rada na ozbiljnim temama, osećam da svima nama bi prijala opuštenija tema. Duša se odmara najviše uz lakoću života. Tada sa lakoćom radi, sa lakoćom prihvata sebe, sa lakoćom se menja.

Mi svi, svako od nas poseban je i jedinstven, mi jednostavno JESMO. I niko nije bolji ni gori... svi smo dobri.. svako na svoj način, i to treba poštovati. 

Prihvatiti činjenicu da sam dobro, da sam ok, ovakva kakva jesam, jeste moj cilj. Okruženje oko mene je iluzija koju stvara moja podsvest i daje mi smer ka cilju. Hvala okruženju koje je odsjaj moje podsvesti, neka bude takvo kakvo jeste... posmatram ga... prihvatam. Šta je to što ću ja uraditi u svakom okruženju koje me izbaci iz moje ravnoteže? Prvo, ućiću u tačku mira tako što ću tog trenutka prihvatiti svoje osećanje koje god da je, i koliko god da je na skali od 0–10. Neću se baviti spoljašnjošću, postavljati pitanja zašto sam ja akter i zašto to baš meni da se dešava. Naćiću mir u sebi i tražiti put do ljubavi. I ljubav je u meni. I to sam ja. Ja sam sve to. I strah, i ljutnja, i gađenje, i tuga, i fascinacija i LJUBAV. Ja volim sebe, i ljutu i tužnu. To je moj cilj. Da volim sebe takvu kakva jesam. Da pronađem put kojim ću sva osećanja u sebi pretvoriti u ljubav. Kada dođem do te tačke, onda će i moje okruženje biti ljubav. Onda će svi biti u miru sa mnom. To  uviđam  često.

Vaspitani smo da postoje pravila, ispravna uverenja, da nešto moramo... Ne moramo ništa što mi procenimo da nam ne prija. Mi smo to što jesmo. Koje god osećanje da osetimo, ništa ne sklanjamo, ničega se ne stidimo, ništa ne potiskujemo, samo osećamo. Šta god se dešava u okruženju, ne bavim se akterima dešavanja, njihovim ponašanjem, bavim se sobom. Bavim se svojim unutrašnjim osećanjima i prihvatam svoje osećanje, prihvatam dešavanje oko sebe, bez analize...

Desi se često, skoro, pre par dana, da osetim ljutnju, 9,8 na skali od 0-10.

Konstatujem: Ja osećam ljutnju, tako visoku ljutnju!!?? Juče, dešavanja u okruženju obojena ljutnom... Ljutnja... Strah... Ljutnja... Smenjuju se osećanja naizmenično. 

Šta radim? Prihvatam svoju ljutnju, strah, opet ljutnju. Iskreno razgovaram sa sobom i pitam se: Šta ja to ne volim u sebi kada sam ljuta na okruženje? Čega se plašim, šta ću izgubiti, šta je to što okruženje ne voli u meni ili čega se plaši? Da, tu je rešenje. Ja treba da volim sebe još više, baš ovakvu kakva jesam. Volim sebe kao ženu, sa ponekad povišenom muškom energijom, volim sebe kao ženu koja voli, ženu koja radi neobičan posao, ženu majku koja se nesebično daje, ženu koja živi neprihvatljivu partnersku ljubav. Razgovaram sama sa sobom, preispitujem svoja uverenja i vrednosti, okrećem se ka svojoj unutrašnjosti, razgovaram sa svojom dušom, tražim odgovore, idem putem kojim me moja duša vodi. Tražim rešenje, tražim uzrok koji me sprečava da volim sebe još više. Volim kada mi je duša odmorna.

Oslobađam se zamrznutih energija koje me blokiraju, koje su privukle glasnike. Sve činim da budem smirena. Volim da se odmaram u svojoj duši više nego u telu. Telo mi je prijatelj. Telo je kuća moje duše. Ako je u kući nekakav kvar, kuća se ruši. Telo pokazuje i to vrlo inteligentno pokazuje pravac. Mi, koji se bavimo dušom, prepoznajemo signale svoga tela i idemo dalje. Uđemo u kuću, tamo gde živi duša, njome se bavimo i nju usrećujemo. U njoj tražimo ljubav za sve, svakoga i sebe. Osećam da mi je telo mnogo lakše, elastičnije,  kada jaka osećanja ne opterećuju mi dušu.

Život treba shvatiti kao put učenja, a ne mučenja, do bezuslovne ljubavi. I svi koji smo na tom putu, treba da razgovaramo sa sobom,  iako nam se u trenutku učini neprihvatljiv, nepodnošljiv... Prihvatite sve kao svoj put, jer tek onda dolazi lepota. Ne treba da se mučite ni jednog trenutka, treba da se učite da volite sebe i svaki simbol važan na životnom putu, sa lakoćom da prepoznate, prihvatite. U tim, neprihvatljivim trenucima, samo osećajte, smirujte se  i učinite sve ostalo kako biste  se svakog trenutka odmarali u svojoj duši. 

Još jedna važan uslov za lakoću života: Vi nikada niste krivi... ne osećajte krivicu što živite drugačije živote, ne osećajte krivicu što ne ispunjavate zahteve okruženja. Volite sebe, volećete i okruženje i okruženje će voleti vas.

Živeći u materijalnom svetu, lako zaboravim da je stvarnost ogledalo moje duše koju sam privukla visokim frekvencijama svoje podsvesti. Desi se da me stvarnost, na žalost, na trenutak poremeti, ali...  brzo se setim šta mi je činiti. U tome je moj napredak.

Volela bih da svaki čovek oseti takav svoj napredak, svako od vas da oseti lepotu lakoće života, da oseti da sam sebe i samo sam sebe može dovesti na nivoe na kojima se odmara, da  oseti da ne zavisi ni od koga. Da je slobodan kao orao koji nadleće nepregledne planine. 

Učinite minimalni napredak za sebe.

Verica

AT88

 

AvalaTrešnja88

Centar za karmičku dijagnostiku

Južni bulevar 88/16

Beograd

____________________________________________________

Važne napomene: 

- INDIVIDUALNI PROCESI SE NE SNIMAJU. 

- DISKRECIJOM I NEOSUĐIVANJEM, POŠTUJEMO ONO ŠTO SE DRUGIMA DEŠAVA.

- DRUGI SU NAŠE OGLEDALO. RAZUMEMO IH TAKO ŠTO UPOZNAJEMO SEBE.