pismo: Svetlost i tama _Marjan_Ogorevc AT88_2022_05_25

Svetlost i tama

Marjan Ogorevc,

[facebook objava maj 2022.godina]

 

Da li zaista postoji dobro i zlo u osnovi opstanka Univerzuma, pitanje je od milion dolara. Svako ovo razume na svoj način. Međutim, činjenica je da nešto jednostavno postoji. Ako ništa drugo, ljudi su mentalno zarobljeni u tome i mnogi su postali ratnici svetlosti. Pre nekoliko dana javila mi se jedna gospođa da joj je hitno potrebna pomoć, jer se upravo u to vreme bori u borbi između tame i svetlosti. Svoju ulogu je shvatila veoma ozbiljno. Za nju oko toga nije bilo dileme, samo mora da pobedi i svi ćemo biti spaseni. Upozorava me da ću i ja biti spasen kada prevlada svetlost.

 

Ona je, naravno, na strani svetla i nada se pobedi. Nema veze, takvih slučajeva je bilo dosta u poslednje vreme. Nisam joj pomogao na način na koji je ona htela, jer je prema njenim rečima, on je trebalo da se sa njom bori protiv mraka. Moja pomoć je bila da joj pomognem da shvati da ne mora da preuzme teret pomoći da pobedi tamu ili zlo kako je ona to razumela na nivou Univerzuma. Slično tome, neki veruju da su oni neka vrsta modernog Isusa koji preuzima grehe na sebe da bi nas sve oslobodio. Ideja je dobra i ne može se osporiti. Šta se zapravo krije iza ovoga? Uglavnom oni koji ne mogu sebi pomoći žele da pomognu drugima, u ovom slučaju na globalnom nivou. Takođe u oblasti terapija, mnogi kažu da ne mogu sebi pomoći, ali bi želeli da pomognu drugima da čak i osete misiju u tome. Dama je teško shvatila da je to njena unutrašnja bitka. Bila je puna osuda iz celog sveta, ljuta na svoje okruženje jer taj narod dozvoljava da se zlo materijalizuje. Sa ovakvim načinom rada, naravno, asocira na loše vibracije u kolektivnom nesvesnom, u oblaku u koji skladištimo sve što stvaramo kao čovečanstvo. U ovome joj, međutim, neće ponestati mogućnosti da se lako bori.

 

Možemo se zapitati otkud ljudima ova velika potreba da se bore protiv tame. Vraćajući se u prošlost, vidimo da smo pod velikim uticajem načina razmišljanja hrišćanskih i sličnih religija koje su se borile protiv greha, đavola, Satane, mračnih sila, demona i uopšte svega što je označeno kao loše i mračno tokom milenijuma.

Već u Starom Zavetu vidimo da se na nebu vodi velika bitka između anđela i palih anđela, koje je crkva pretvorila u demone i njima plaši ljude. Ova bitka bi trebalo da se završi jednog dana kada svetlost pobedi. Već u sumerskim zapisima na glinenim pločama, koje je potom za svoje potrebe preuzeo Stari zavet, zapisano je da su anđeoska bića bila slična čoveku od krvi i mesa i da su došla iz drugih dimenzija zajedno sa kolonizatorima naše planete. U njima nije bilo ničeg duhovnog. Jedan od njih su bili Nibirijanci, koji su genetski konstruisali čoveka da bude njihov rob i doneli znanje na našu planetu.

 

Anđeli su takođe pratili jednog od kolonizatora Jahvea, koga su teolozi kasnije prihvatili kao religioznog, neistinskog transcendentnog Boga na zemlji. U Starom zavetu, koji nije duhovna već istorijska knjiga, piše da je on bio samo lokalni verski bog koji je postao osnova za takozvane avraamske religije. Teolozi su kasnije za svoje potrebe pretvarali anđele u duhovna bića. Oni koji su poslušali Jahvea bili su bistri, a drugi koji su prekršili njegove zakone bili su pali ili mračni anđeli. Od tada se međusobno bore na nebu. Više o tome pročitajte u Staiskom zavetu, posebno u apokrifnoj knjizi Enohova knjiga, koja je isključena iz Biblije jer bi pokvarila stvorenu teološku priču.

 

Današnje polurazumevanje ili nerazumevanje borbe između tame i svetlosti samo oživljava ove stare preživele obrasce i nastavlja ciklus koji je bio najizraženiji u prošlosti. U stvari, u materijalnom svetu sve postoji kao plus ili minus. Kinezi to ilustruju jinom i jangom, muškim i ženskim principom, svetlošću i tamom, koji su komplementarni, dopunjuju jedno drugo, prelaze jedno u drugo, a bez jednog nema drugog. Plan stvaranja je tako napravljen da postoje dva pola. Međutim, kada se uzdignemo na viši nivo svesti, nivo jedinstva, možemo prihvatiti oba pola kao nešto normalno. Ovim, međutim, dobijamo slobodu da sami odlučujemo o jednoj ili drugoj strani i više nema potrebe da se borimo. Izbor je dovoljan. Sve na zemlji je u ravnoteži i pobeda jedne ili druge strane bi izazvala neravnotežu. Svest se mora iskusiti u polarnosti da bi se steklo iskustvo materijalnog sveta. Borba protiv mraka, međutim, dovodi do toga da ga ojačamo.

Međutim, neki imaju iluziju da će jednog dana svetlost pobediti. Na materijalnom nivou nikada, u materijalnom svetu uvek će postojati polaritet i bacaće nas iz jedne realnosti u drugu. Postoje pokreti, udruženja koja se na razne načine aktivno bore sa tom temom. Imaju različite pristupe od meditacija za mir u svetu, za dominaciju svetlosti, kako bi se borili protiv „Mračnih sila koje su nas porobile”. Naravno, ne shvataju da je tema nešto protiv čega se ne treba boriti. Tama i Svetlost rade zajedno od samog početka, cilj i jednog i drugog je isti: da se apsolutna svest iz koje sve proizilazi može spoznati i u potpunosti doživeti. Jedini način da se okonča ovaj stari obrazac borbe je podizanje svesti i integracija. Moramo da shvatimo da su i Svetlost i Tama deo Jedne Svesti koja je podeljena da bi se iskusila. Mi smo deo te svesti. U nama je tama i svetlost i ako se borimo protiv tame, borimo se protiv sebe. Ako upalimo svetlo, biće manje mraka.

Često vidim grupe kako meditiraju na određenom mestu, moleći se sa namerom da se bore protiv zla. Njihova svrha je jasna, ali sve dok se ne dovode u ravnotežu, dok su puni osude, besa, ljubomore, nerealnih želja, biće neefikasni u ovom činu. Kada su u ravnoteži, oni će sami po sebi širiti visoke vibracije koje će pozitivno uticati na svet. Do tada su, međutim, slični našem seoskom specijalcu, koji je godinama, dok sam bio mališan, kada se naoblačilo, sa namerom da pada kiša, bacao kolce u vazduh. Naravno, bio je nesrećan jer se to nije dogodilo.

 

Na nama je da kombinujemo to dvoje, da shvatimo da je sa stanovišta Više Svesti tema potpuno ekvivalentna Svetlosti, da u potpunosti prihvatimo oboje i sa ove tačke svesti prevaziđemo obrazac i iskoračimo iz ciklusa koji jesmo. zarobljeni i gradimo ono što svi želimo: novi način ljudskog postojanja, gde više neće prevladavati borba, već harmonija između svetlosti i tame.

 

Ali moja svrha ovog pisanja nije da se borim između tame i svetlosti u Univerzumu i polariteta naše planete uopšte. O tome je napisano na stotine knjiga i beskrajnih članaka u medijima. Imamo polaritet u stvarnoj situaciji života, u svim udruženjima i religijskim sistemima, a takođe i u našoj unutrašnjosti, i svetle i tamne strane.

 

Da ne bih previše širio objašnjenje, zadržaću se na sve prisutnijem problemu u medijima. To je širi društveni problem seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi kako kod nas tako i u svetu. Ovo je, međutim, pravo zlo, rekli bismo u Vatikanu, sam đavo na delu. Usuđujem se da kažem da je osnova za to način na koji je katolička crkva delovala pre mnogo vekova. To je vremenom postao njihov algoritam rada, a posebno danas, to je sistemski problem crkve.

 

Naravno, nije sve isto u hrišćanskoj crkvi, jer se ona grubo deli na pravoslavnu i zapadnokatoličku. Sama razlika između pravoslavne i katoličke crkve ukazuje na suštinu problema. Pravoslavna crkva (pravoslavna, sledi prvobitno hrišćanstvo), koja nema centar moći i proširila se po svetu kroz doktrinu, liturgiju, kroz umetnost, a asimilovala se u okruženje i prilagodila. Tako je i ona na meki način bez nasilja došla u Kinu Putem svile, gde je i danas.

 

S druge strane, Katolička crkva ima centar moći u Vatikanu. Za nju je važna politička, ekonomska i duhovna moć na Zemlji. U prošlosti se širio sa vojskom i inkvizicijom, posebno u treće zemlje. Nasilno su prešli u hrišćanstvo. Oni koji nisu bili za bili su osuđeni, ponekad i streljani (Prešern, Krst na Savici). Strateška akcija se ogleda u prošlosti papinom bulom, koji je poslao krstaše u Svetu zemlju i dozvolio im da bezgrešno ubijaju nehrišćane od muškaraca, žena i dece. Čak i hrišćani koji su pripadali istočnohrišćanskoj crkvi. A tu je i papina bula u kojoj se u trinaestom veku proglasio za vlasnika planete zemlje i svih duša na njoj. Kako je zgodno da svi moraju da plaćaju porez njemu i kralju sa kojim je bio povezan da bi ostali na planeti. Ako kasnije uzmemo u obzir inkviziciju i današnje žestoko ponašanje u vezi sa zloupotrebama u Australiji, Kanadi, Južnoj Americi i sadašnjosti, možemo videti po kom algoritmu rade. Da to rade u ime mafije, čovek bi još razumeo, ali užas, oni to rade u ime Boga.

 

Ali dovoljno istorije da nam pomogne da shvatimo da se rad Katoličke crkve zasniva na istorijskim osnovama, njihovom načinu rada u prošlosti, i da ni danas ne mogu drugačije bez temeljne restauracije. To im očigledno vekovima nije pošlo za rukom, pa narod mora da se trgne i opet kaže ne, kao u slučaju Zakona o vodama. Gde je njihov trenutni problem? Samo ove godine grupi koja se bavi seksualnim zlostavljanjem sveštenika u slovenačkoj crkvi obratilo se 19 navodnih žrtava koje su navodno zlostavljala dva sveštenika. Prijave je trebalo da budu predate policiji. Pretpostavlja se da je žrtava još više, jer se do sada u Zavod Dovoljno sklonilo više od 40 navodnih žrtava raznih sveštenika. Među stradalima su bile i časne sestre. Pa to je samo vrh ledenog brega. Sve je više kostura koji ispadaju iz ormana, jer se kraj ne nazire.

Sve ukazuje da će slovenačka katolička crkva, kao i svuda u svetu, morati da počne ozbiljnije da shvata žrtve zlostavljanja. I ne samo to, njihov problem je sistemski, jer su zlostavljanje i prikrivanje konstantni od vrha dole. Takođe imamo veoma ozbiljan fenomen u Francuskoj, gde je, na primer, nedavna nezavisna komisija koju je naručio sam Papa otkrila više od 300.000 slučajeva seksualnog zlostavljanja koje su navodno počinili sveštenici. Francuska crkva se već izvinila nastradalima i saopštila da je spremna da se odrekne dela imovine i nekretnina kako bi isplatila odštetu. To, naravno, nije dovoljno. To je kao da nekoga šamaram, ali ja se izvinjavam i mislim da je u redu.

 

Da treće zemlje nisu imune na zlostavljanje, imamo zlostavljanje slovenačkog katoličkog sveštenika u Kongu. Dečaci su išli u školu koju je osnovao slovenački sveštenik, čiji identitet nije otkriven. Uputio ga je učitelj koji je pet godina predavao francuski jezik u ovoj školi. On tvrdi: „Kada sam saznao za zlostavljanje, suočio sam ga (neimenovanog sveštenika) sa ovim optužbama pred starešinom sela i rekao mu pred svima da će ga Bog kazniti za njegova zla.“ jer zlostavljanje dece. Direktor škole je zaštitio sveštenika i pokušao da „izvršioca” afere izbaci iz škole. Njegov spisak zlostavljane dece takođe nije uzet u obzir kao dokaz. Da bi ućutkali aferu, oba aktera afere su napustila scenu. Mambe da se oslobodi mobinga na poslu, a neimenovani katolički sveštenik je prebačen na drugu lokaciju.

 

Primeri iz Australije odjekuju. Sedamdesetosmogodišnji kardinal Australijske katoličke crkve i bivši vatikanski blagajnik Džordž Pel tek je nedavno pušten iz zatvora nakon što ga je australijski Vrhovni sud oslobodio optužbi za seksualno zlostavljanje dva trinaestogodišnja dečaka, ali je dobio nove optužbe. juče. Komisija australijske vlade za istraživanje seksualnog zlostavljanja dece, koja je počela sa radom 2012. godine, a završila ga 2017. godine, otkrila je neke detalje iz svog izveštaja koji ponovo opterećuju Pelu, prenosi britanski Bi-Bi-Si. Što se tiče Pela, komisija je utvrdila da je on znao za seksualno zlostavljanje dece u Australijskoj katoličkoj crkvi još 1970-ih, ali da nije delovao protiv toga. Samo o Pelu govori stotinak stranica izveštaja ove komisije u kojoj je utvrđeno da je na početku svoje karijere sreo sveštenike pedofile i da je za njih znao tokom cele karijere. Tako je komisija odbacila Pelovu upornu tvrdnju da o tome ništa ne zna i da nije znao za postupke svojih nekadašnjih duhova.

 

Da ova pojava nije samo lokalne prirode, navešću još nekoliko sličnih primera koji odjekuju širom sveta. Nedavno je u samo jednoj nemačkoj arhiepiskopiji 173 sveštenika i 9 đakona (potencijalnih sveštenika) zlostavljalo 497 žrtava od 1945. do 2019. godine. Od posebne važnosti za ovu nemačku aferu je činjenica da je tadašnji nadbiskup Jozef Racinger, kasnije papa, takođe bio uključen u bavljenje pedofilskim stvarima. Onda nas ne čudi što je prikrivanje seksualnih skandala oduvek bilo ukorenjeno u Katoličkoj crkvi i postalo njihova praksa.

 

U stvari, početkom 2000. godine, Katolička crkva je pokazala duboku i veoma okrutnu ravnodušnost prema žrtvama seksualnog zlostavljanja. Ona je nastojala da zaštiti sveštenstvo od optužbi, uprkos tome što je Francuska katolička crkva izrazila sramotu i zamolila žrtve za oproštaj nakon objavljivanja izveštaja, ali to nije dovoljno. Sadašnji papa je napravio korak napred, ali više nema moć da bilo šta radikalno promeni. U jednom intervjuu, sveštenik mi je rekao da ne misli da je dobar papa, jer crkva treba da ostane tradicionalna, samostalna i da ne pere prljav veš u javnosti.

 

U Sloveniji sada imamo konačno rešenje protiv takvih sveštenika. Ovo je Institut za zaštitu žrtava seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi. Direktor Zavoda Dovolje je sveštenik Janez Cerar, koji je prvi javno otkrio da je i sam bio žrtva ovakvog zlostavljanja. Ako je adresa institucije odgovarajuća, onda bi bilo vreme da se obratimo najnovijoj žrtvi njihovog opsega, jer je Katolička crkva sredina sa najvećom učestalošću pedofilije van kruga porodice i prijatelja. Za očekivati je da će svi zlostavljani biti ohrabreni, jer je sada prava klima za to. Ovim člankom takođe ih pozivam da se ohrabre i prijave zloupotrebe.

 

U vreme kolonizacije Kanade dešavali su se horor filmovi koji nisu ni za najhoror film. Kanadski katolički biskupi izvinili su se za zlostavljanje i patnju dece starosedelaca koja pohađaju škole. Ovo je prvi zvanični izgovor za ulogu crkve u ovim okrutnim delima. Dugi niz godina, verske vođe su odvajale decu domorodaca od njihovih porodica u internatima za domoroce, izlažući ih gladovanju, kao i fizičkom i seksualnom zlostavljanju. Crkvene vođe u Kanadi su se sada, po prvi put, zvanično izvinile za zločine koji su se desili u internatima za starosedeoce posle mnogo otvorenih grobova dece. Kako je preneo The Guardian, oni su izrazili duboko žaljenje zbog patnje koju je crkva nanela domorocima i njihovoj deci.

 

Izvinjenje za ulogu crkve dato je na konferenciji katoličkih biskupa održanoj u Kanadi. "Priznajemo ozbiljno zlostavljanje nekih članova naše katoličke zajednice. Fizičko, psihičko, emocionalno, duhovno, kulturno i seksualno", navodi se u saopštenju. Ovo izvinjenje zvuči slično izvinjenju izbrisanih od strane predsednika. On se izvinio u ime slovenačke države, ali je zaboravio da navede one koji su to propustili. Zaista nije uradio ništa. Papa i Katolička crkva, u međuvremenu, nisu se izvinili za ulogu crkve u stradanju starosedelaca.

Čuo sam predstavnika Slovenačke katoličke crkve kako se na televiziji izvinjava za postupke svojih sveštenika i rekao da je toga više u društvu, ali mi na to ne obraćamo mnogo pažnje. Čak i kao što sam primetio, kardinal Rode je jednom izjavio da je broj zlostavljanja po populaciji u celini statistički zanemarljiv. Ova izjava je iz duboke teme i ne treba je komentarisati.

 

Čak i ako zanemarimo činjenicu da je u društvu mnogo više zloupotreba od strane katoličkih sveštenika nego u ostatku stanovništva, ništa ih ne opravdava. Zloupotrebe su zlo bez obzira ko ih uzrokuje. Međutim, polazim od toga da sve vrste zlostavljanja, a ne samo seksualno zlostavljanje dece u onim profesijama koje su posebno odgovorne za funkcionisanje društva, kao što su nastavnici, sudije, policajci, političari i sveštenici, moraju biti nulte tolerancije. Na kraju krajeva, pitam se: „Kakav bi ovo Bog trebalo da bude, koji bira svoje predstavnike na zemlji i dozvoljava da budu zlostavljani“. Stari zavet verovatno jeste, ali pravi transcendentni apsolut ne. U Vatikanu su sebe nazvali predstavnikom Boga na Zemlji i deluju u njegovo ime. Iz praistorije znamo da je čoveku koji je bio samoproglašeni bog na Zemlji El potrebna elita koja mu je služila. Elite su, pak, potčinile obične ljude.

 

Činjenica je da su naši predstavnici u svim oblastima, kao i sveštenici bogami, ljudi kao i mi i da je njihov karakter takav kakav jeste. Neki od njih će uvek biti skloni u pravcu raznih zloupotreba. Moj tata je uvek govorio da pokažem priliku lopovu. A sveštenici imaju mnogo mogućnosti za seksualno zlostavljanje dece koja ne znaju da rasuđuju šta je ispravno, a šta ne i u strahu od pastira Božijeg nemoćni otupljuju i prepuštaju se zlostavljanju. Većina dece se, međutim, ne usuđuje ni da kaže ovo, jer im ne bi verovali, jer su sveštenici, kao u Indiji, svete krave – nedodirljive.

 

Drugo je nešto što daje energiju ovim zloupotrebama, o čemu se ne priča ni u društvu ni u stručnim krugovima. Pravoslavni sveštenici nisu celibat, oni žive normalnim porodičnim životom čiji je seksualnost važan deo. Uravnotežena seksualnost stvara uravnoteženu ličnost, tako da nemaju potrebu da ispoljavaju svoju seksualnu energiju na izopačen način. Na kraju krajeva, ne možemo ni da zamislimo nekoga ko je u celibatu da savetuje partnere, porodice i seksualni život. Da ne govorim da nekome ko je u celibatu ne bih verovao, pa je protiv prirode – Boga, jer ne razume život koji nije odricanje, već uživanje i sreća.

 

Katolički sveštenici su u celibatu. Ne bih sudio da li je to ispravno ili pogrešno, to je njihov problem. Kao bioterapeut, međutim, mogu da objasnim problem koji nastaje kada višak neizražene seksualne energije mora da se ispolji negde kasnije nego ranije. Naravno, to ih ne opravdava. To je najmoćnija sila u čoveku koju ne možete ograničiti, ignorisati ili se pretvarati da nije, takva je priroda. Ovu snagu – seksualnu energiju možete izraziti samo na prirodan način kroz zdravu seksualnost ili masturbaciju. Drugi način je da ga transformišete kroz proces tantre ili neke druge transformacione tehnike u celibatu i podignete po celom telu do viših energetskih centara i pretvorite u duhovnu energiju. Ovaj drugi metod je prisutan kod sveštenika na istoku, tako da oni mogu biti u celibatu i nemaju potrebu da zlostavljaju decu.

 

I jedna anegdota na kraju: 

 

Monasi, koji su, naravno, bili u celibatu, prepisivali su Sveto pismo. Pošto su originale čuvali, čuvali su ih u podrumu. Uvek su kopirali od kopije do kopije. Neki monah nije bio zadovoljan ovim i tražio je original i uporedio ga sa kopijom. Odjednom je vrisnuo od užasa. Na pitanje šta se dogodilo, odgovorio je da su već za prvi primerak pogrešno otkucali reč celebrate[srp.slaviti] u celebate[srp.celibat]. Kao rezultat toga, sve generacije monaha, umesto da slave život, uživale su u božanskoj seksualnosti, bile su u celibatu.

...

Mistični taoistički učitelj Mantak Chia, koji je znanje taoizma preneo na Zapad, kaže da na Istoku gurui, sveštenici, monahinje praktikuju tehniku podizanja seksualne energije u telo da bi se povezali sa božanskim, ojačali energiju i zdravlje i podigli svesti.

 

I na kraju, nije mi namera da osuđujem bilo koju religiju, jer sve one imaju u svojoj srži dobro učenje o Avatarima ili božanskim inkarnacijama na Zemlji. Problem su institucije kao verski sistemi koji deluju u ime Boga. Zato verujem da su problemi Katoličke crkve postali toliko veliki da to više ne sme biti samo njihov problem. Mudrost kaže da vrana vrani ne grize oči. Ovo je postao društveni problem. Kada društvo bude dovoljno zrelo, počeće postepeno da uređuje i smešta crkvu na mesto kome pripada. Neka se bave liturgijom, neka ekonomiju i političku delatnost prepuste društvu. Međutim, sveštenici će morati da biraju one koji su sposobni da deluju duhovno bez zloupotrebe.

...

 

Prevod:

Vojin

AT88

 

Koristan link na našu karmičku radionicu na ovu temu :

AT88_2022_05_26 2023. kraj 10000 godina svetla i tame ... i početak ?! _Vojin